О књизи: година / У ствари, нисам се борио нити служио. Десило се. Међутим, рат ми живи у срцу и крви од пролећа 1996. године, када сам га први пут посетио. На Волховском фронту, пролеће 1942. Нисам погрешио, завршио сам у том рату као погребни тим. Обично нас зову претраживачи, али ми смо управо тим за сахрану. Од тада сам остао у том рату. Лезнински мостобран, село Пјохово, мостобран Водос, мочвара Невиј Мох, планине Мекензи... 59. армија Волховског фронта, 1. МВДБ Северозападног фронта, Приморска армија 4. украјинског фронта. Колико сам их лично подигао и сахранио? Не знам. Не мислим тако. Можете, наравно, пронаћи статистику, вероватно негде око 200 војника и команданата. Али зашто је ово? Ми смо војници тог рата. И тачка “Самиздат”: промењено: 11/03/2000